среда, 4. мај 2011.


Naseljena mesta koje pokriva opština Loznica:

Banja Koviljača, Baščeluci, Bradić, Brezjak, Brnjac, Veliko Selo, Voćnjak, Gornja Badanja, Gornja Borina, Gornja Koviljača, Gornja Sipulja, Gornje Nedeljice, Gornji Dobrić, Grnčara, Donja Badanja, Donja Sipulja, Donje Nedeljice, Donji Dobrić, Draginac, Zajača, Jadranska Lešnica, Jarebice, Jelav, Joševa, Jugovići, Kamenica, Klupci, Kozjak, Korenita, Krajišnici, Lešnica, Lipnica, Lipnički Šor, Loznica, Lozničko Polje, Milina, Novo Selo, Paskovac, Ploča, Pomijača, Ribarice, Runjani, Simino Brdo, Slatina, Straža, Stupnica, Tekeriš, Trbosilje, Tršić, Filipovići, Cikote, Čokešina i Šurice.
loznica
loznica

среда, 20. април 2011.


У насељу Лозница живи 15.855 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,3 година (37,3 код мушкараца и 39,3 код жена). У насељу има 6.666 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,98.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
ГодинаСтановника
1948.3226[4]
1953.5031
1961.10411
1971.13871
1981.17790
1991.1884518523
2002.2041919863
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
18.78594,57%
Муслимани
  
3911,96%
Југословени
1360,68%
Црногорци
570,28%
Хрвати
400,20%
Роми
280,14%
Македонци
240,12%
Словенци
130,06%
Немци
60,03%
Украјинци
40,02%
Словаци
40,02%
Руси
40,02%
Румуни
20,01%
Мађари
20,01%
Бугари
20,01%
Чеси
10,00%
непознато
1760,88%


[уреди]Привреда

Највећа Лозницка фабрика је била „ХИ вискоза Лозница“ која је основана 1957, запошљавала је преко 10.000 радника у време када је град имао 18.000 становника. Производњом тракторских приколица првенствено, бавила се фабрика „ФАК Лозница“ а текстилном производњом „Мода“.
Италијански произвођач „Golden Lady“ у Лозници производи женске чарапе намењене извозу на тржиште земаља Европске уније. Тренутно запошљава 550 радника.

[уреди]Култура

Сведоци прошлих времена су Црква Покрова Богородице у Лозници, Манастир Троноша, Манастир Чокешина, споменици на Гучеву, у Текеришу, Драгинцу, као и етно село Тршић.
Постоји народна епска песма „Бој на Лозници“. У њој је централни лик лознички Војвода из Првог српског устанка Анта Богићевић. Његов гроб се налази уз стару лозничку цркву.
Лозница је родно место Јована Цвијића.
Родно место Миће Поповића, а у граду постоји истоимена галерија. У Тршићу, недалеко од Лознице је рођен Вук Стефановић Караџић, а близу је манастир Троноша, место раног Вуковог школовања.
Основна културна манифестиција општине Лозница представља традиционални Вуков сабор у Тршићу. Сабор се одржава сваке године у септембру, у недељу пред Малу Госпојину (21. септембра) у знак сећања на Вука Караџића — великана наше културе. То је највећа манифестација у Србији, по свом значају и по масовности (окупља од 20.000 до 30.000 посетилаца).
У општини Лозница налази се 15 основних школа са издвојеним одељењима и 4 средње школе. У основним школама образује се око 9.000 основаца, а у средњим око 4.500 средњошколаца.
Локални музеј - "Музеј Јадра" je основан 1987 године.

ИСТОРИЈА
О насељености овог краја, још од праисторије, сведоче многи археолошки налази. Од око 900. до 300. године старе ере, ову област насељавали суИлири. Најстарије насеље Ad Drinum потиче из римског доба.
Насеље на месту данашње Лознице први пут се помиње у повељи краља Милутина с почетка 14. века, а као паланка већ 1717. године. Име је вероватно дошло од речи лозица због великог броја винограда. Као град насеље Лозница формирало се 1834. године, годину дана после припајањаКнежевине Србији. Поред мушке основне школе која с прекидима ради од 1795. године, 1858. године добија и женску, а непотпуну Гимназију 1871. године. Већ 1888. године Лозница има новчани завод, штедионицу, суд, болницу.
Током Првог светског рата, од 16. до 20. августа 1914. надомак Лознице је вођена Церска битка, у којој је српска војска поразила аустро-угарску. Друга битка у овом крају у Првом светском рату крају била битка на Мачковом камену, од 18. до 23. септембра 1914Колубарска битка, трећа битка у овом крају је започела аустро-угарском офанзивом 6. октобра 1914. општим нападом на Другу армију која је држала положаје у доњем Јадру иМачви. У биткама на Гучеву и Дрини после великих губитака српска војска се повукла на Колубару.


Лозница је ослобођена 2. новембра 1918. године.
Стварањем Краљевина СХС из основа се променио положај Јадра. Од пограничног краја постао је срез дубоко у унутрашњости нове државе. Миран живот становника Лознице прекинуо је Други светски ратЧетници су ослободили Лозницу 31. августа 1941. Окупатор је поново заузео Лозницу, а октобра 1941. у Драгинцу су у знак одмазде стрељали 2.960 људи, жена и деце. Лозница је ослобођена 23. септембра 1944. године. После ослобођења 1944. год. Лозница је имала око 3.000 становника. Према последњем попису из 1991. год. у лозничкој општини је у 54 насељена места живело 87.658 становника. Сам град те године имао је 18.826 становника а са приградским насељима Клупцима, Крајичницима и Лозничким пољем непуне 34.000. Лозница је за време протеклих ратова на простору бивше Југославије била транзитна станица и уточиште избеглим и унесрећеним људима. Негде око 70.000 људи је прошло кроз овај град, велики број њих је добио помоћ и збринут. И данас око 15.000 избеглих и расељених лица живи на подручју општине Лозница.

[уреди]

O Лозници

Лозница је град и седиште истоимене општине у Мачванском округу у западној Србији. Према попису из 2002. град је имао 19.863 становника. Према истом попису, са својим приградским подручјем који чине насеља КлупциЛозничко ПољеКрајишнициБашчелуци и Плоча, град је имао 90.219 становника, те као такав представља највећи град читавог Подриња и значајан регионални центар.

Метеоролшка станица у Лозници (44°33’ сгш 19°14’ игд) сакупља податке о времену од 1901.[2]. У Лозници влада умерено-континентална клима.
Максимална икад забележена температура била је 42,3 °C 24. јула 2007, а најнижа -25,4 °C 24. јануара 1963.[2] Максимална количина падавина регистрована је 20. јуна 1956. и износила је 100,7 mm. Највећа дебљина снежног покривача износила је 69 cm, 13. и 14. фебруара 1984.[2].
Средње температуре и количине падавина за период 19611990. приказане су у следећој табели.[3]
Nuvola apps kweather.png  Мерења у метеоролошкој станици у Лозници (121 m) — просек 1961—1990.
МесецЈанФебМартАпрМајЈунЈулАвгСепОктНовДецГодишње
Средње максималне температуре (°C)3,86,912,117,522,425,327,427,423,918,311,35,6
16,8
Средње температуре (°C)-0,22,36,511,416,119,220,720,116,511,36,21,8
11,0
Средње минималне температуре (°C)-3,5-1,41,86,010,413,614,814,311,26,62,5-1,4
6,2
Средња количина падавина по месецима (mm)51,049,257,770,082,799,584,476,361,953,770,363,6
820,3

[уреди]